Peršun se već vekovima, sem kao začin, koristi i kao lek. Poreklo peršuna je Bliski istok odakle se raširio po Evropi i Americi. Osnovna upotreba peršuna, sem korišćenja kao začina, bila je izbacivanje vode i detoksifikacija tela. U srednjem veku korišćen je za oporavak i osveženje nakon noći punih vina i masne hrane.

Čaj od peršuna korišćen je na preporuku travara kroz istoriju i za olakšanje i održavanje redovne menstruacije, te kao lek za vraćanje materice u normalan položaj nakon poroda. Peršun se najviše koristi za sve tegobe vezane za bubrege. Čaj od peršuna sprečava apsorciju soli u tkivo te time štiti bubrege i jetru i praktično vrši njihovo čišćenje.

Jedna od jednostvanih, a vrlo efikasnih namena peršuna jeste i prevencija lošeg zadaha. Dovoljno je prožvakati nekoliko listova svežeg peršuna i loš zadah će biti neutralisan. Ovo se posebno odnosi na situacije kada konzumirate beli i crni luk čiji miris želite neutralisati.

Peršun uspeva svuda, a možete ga lako uzgajati čak i u saksiji u svom domu, te uvek imati svežu biljku pri ruci. Čak i zimi možete da kupite seme u semenari, posadite ga u dublju saksiju i biljka će izrasti za par nedelja na svetlom mestu.

Priprema čaja od peršuna

Čaj od peršuna pravi se tako što se svež ili osušen peršun u količini dve velike kašike doda u vrelu vodu. Peršun treba da odstoji 5-10 minuta u vodi nakon čega se izvadi. U čaj, kada se ohladi, iscediti par kapi limuna i dodati kašičica meda po želji.

Čaj možete da pijete kada god poželite, a za već navedene tegobe koristite ga dva puta dnevno. Čaj od peršuna izazvaće pojačano mokrenje, te se ne preporučuje pred samo spavanje kako se ne biste budili zbog toga.

Trudnice ne bi trebalo da piju čaj od peršuna zbog mogućeg štetnog hormonalnog uticaja.

Peršun možete upotrebiti i za smirenje nerava. Potrebno je da uzmete koren i lišće sveže biljke, iseckate ih što sitnije i pomešate sa bagremovim medom. Smesa treba da odstoji 7 dana nakon čega se uzima po jedna supena kašika pred spavanje.